
Психолог
Школски психолог је стручни сарадник који пружа подршку ученицима, наставницима и родитељима у циљу стварања подстицајног и безбедног окружења за учење и развој.
Поштујте индивидуалност своје деце.
Поклоните им пажњу.
Слушајте их стрпљиво и помно.
Покажите интересовање за њихова интересовања и
све што раде.
Подржите их, храбрите, подстичите, хвалите.
Покажите разумевање за њихове потребе.
Уважите њихову визију живота и света и када се не
подудара са вашом.
Волите их безусловно и када греше.
Дозволите им да поклекну, посустану, спотакну се и
посрну. Помозите им да се усправе, ојачају и наставе.
Научите их да поштују себе.
Учините да израсту у самоостварене, задовољне,
карактерне особе - сигурне у себе, достојанствене и
вредне поштовања.
Важно је.
Мирела Хаџибрахимовић
Високо познати и цењени наставник, дечји психолог и психотерапеут, Хаим Гинот (Haim Ginott) је средином XX записао: „ Дошао сам до застрашујућег закључка да сам ја одлучујући елемент у учионици. Мој лични приступ ствара климу. Моје дневно расположење ствара време. Kао учитељ, ја поседујем огромну снагу да учиним дечији живот јадним или радосним. Могу бити алат за тортуру или инструмент инспирације. Могу понизити или орасположити, повредити или излечити. У свим ситуацијама, мој одговор одлучује да ли ће криза ескалирати или не и дете хуманизирати или не.
***
Ученицима наше школе (према истраживању особина које воле/не воле код својих наставника) је
најважније:
- да их наставници подстичу на рад и помажу им,
- да цене њихов рад,
- да их не вређају, да се културно и према свима једнако понашају.
– да показују разумевање и разговарају са њима о њиховим проблемима.
- да добро објашњавају градиво и понављају кључне елементе током предавања.
***
Како ученици наше школе виде своје наставнике?
- Наставници ученике знају по имену, културно им се по имену обраћају.
- Наставници су веома љубазни.
- Наставници подстичу ученике у раду и настоје да сви буду успешни у учењу.
- На часовима не влада крута дисциплина, већ ученици могу да се крећу, сарађују једни са другима и
заједнички уче путем открића.
- Наставници наставу чине интересантном за ученике.
- Наставници ретко оцењују ученике слабим оценама, већ им остављају времена да науче и оно што не
знају и тек их онда питају и оцењују.
Наставници наше школе су високо поштовани и уважавани од стране наших ученика (чак иако
сами можда немају увек такав утисак). А то је сигурно један од разлога што је и успех наших ученика
увек на завидно високом нивоу на опште задовољство свих који са њима раде.
Мирела Хаџибрахимовић
- Требало би учити ученике да се такмиче сами са собом (уколико влада такмичарска атмосфера у школи / одељењу, велики део ученика ће схватити да не може остварити најбољи упех па може доћи до пада мотивације).
- Учити и подстицати ученике саморегулативном учењу које ће бити праћено личним растом и напретком.
- Користити сарадничко учење: поделити ученике у мање групе/парове - на тај начин задовољавати њихову потребу за усвајањем нових садржаја јер ће се осећати као припадници групе вршњака и доприносити њеном успеху.
- Задавати задатке оптималне тежине и повезати улагање напора са успехом: ако се ученику поставе претешки задаци он никада неће доживети успех и врло брзо ће изгубити мотивацију за учење; слично је и са лаким задацима за које не треба улагати труд - осећај успеха постоји када се решавају проблеми око чијег решавања се треба потрудити.
- Не изједначавати способности са личном вредношћу - омогућавати ученицима различитих спосонности да сходно својим могућностима остваре успех у учењу.
- Истицати оно што је добро: сваки наставник треба да познаје и добре стране сваког ученика и да на њима гради његове потенцијале, јер тако директно утиче на учениково осећање самопоуздања и самопоштовања.
- Подржавати ученике при решавању проблема: разговарати са ученицима о њиховим проблемима (у учењу), заједно са њима направити план решавања проблема, дефинисати које су конкретне активности ученика а које наставника да би они били превазиђени.
- Полазити од познатог ка непознатом: повезивати градиво и умрежити међупредметне компетенције, јер ће ученици ће лакше памтити градиво када је оно повезано са њиховим личним искуством, посебно када се градиво односи на тренутни развојни период у коме се ученик налази.
Мирела Хаџибрахимовић
Реч психолога намењена родитељима поводом Дечје недеље која се ове године обележава под слоганом: „Да би деца срећна била: љубав и поштовање, а не сила!“
Уместо кажњавања и забране, позитиван приступ дисциплини усмерен је ка развијању здравог односа са дететом и постављање одређених очекивања у погледу његовог понашања. Приступ се показао ефикасним у процесу васпитавања, а ево једноставних савета о томе како може да почне да се примењује у пракси:
1. Планирајте време „један-на-један“
Време „један-на-један“ је важно за изградњу сваког доброг односа, а нарочито односа са децом. То може бити 20 минута дневно. Или свега 5 минута. Можете га спојити са неком свакодневном активношћу. На пример, да заједно перете посуђе док певате песму или ћаскате док слажете гардеробу. Заиста је важно да се усредсредите на своје дете. Зато искључите телевизију, искључите телефон, посветите се свом детету без ометања са стране.
2. Хвалите оно што је позитивно
Родитељи се често (некад и несвесно) фокусирају на лоше понашање своје деце и критикују га. Деца то могу да протумаче као начин да задобију пажњу родитеља, због чега се лоше понашање наставља уместо да престане.
Деца напредују захваљујући похвалама. Оне чине да се деца осећају вољено и посебно. Обратите пажњу када раде нешто како треба и похвалите их, чак и уколико је реч о само пет минута играња с братом или сестром. Тако се може подстаћи добро понашање и смањити потреба за завођењем дисциплине.
3. Поставите јасна очекивања
Много је делотворније када детету кажете шта тачно желите да оно уради него када му говорите шта не треба да ради. Kада тражите од детета да не прави неред, или да буде добро – оно не разуме увек шта се од њега очекује. Јасна упутства, попут „Молим те покупи све своје играчке и стави их у кутију“, јасно истичу очекивање и повећавају вероватноћу да ће дете да учини оно што од њега тражите.
Важно је, међутим, поставити реална очекивања. Ако тражите од детета да буде мирно цео дан, то вероватно није једнако изводљиво као када му затражите да не прави буку 10 минута док телефонирате. Ви знате шта је ваше дете у стању да уради. Али, уколико будете тражили немогуће, оно свакако у томе неће успети.
4. Kреативно преусмерите пажњу
Kада вам дете задаје потешкоће својим понашањем, корисна стратегија може бити да пробате да му одвратите пажњу неком позитивном активношћу. Kада пажњу детета преусмерите на нешто друго тако што промените тему, уведете игру, промените просторију, или одете у шетњу, можете успешно да преусмерите његову енергију ка позитивном понашању.
Kључно је и да реагујете правовремено. Важно је да у правом тренутку уочите када ствари прете да „пођу по злу“ и да тада реагујете. Ако на време приметите да дете почиње да се врпољи, постаје раздражљиво или нестрпљиво, или да су ваша деца пожелела исту играчку постоји шанса да се потенцијални проблем разреши пре него што настане.
5. Мирно примените најављене последице
Део одрастања је учење о томе да уколико нешто урадите, нешто друго може да се догоди као резултат вашег чина. Дете једноставно може да усвоји овај процес и боље понашање и да истовремено учи о одговорности.
Дајте свом детету прилику да уради добру ствар тако што ћете му објаснити последице његовог лошег понашања. На пример, уколико желите да ваше дете престане да пише по зидовима, можете да му рећи да престане да то ради или ћете му, у супротном, обуставити игру. На овај начин га упозоравате и дајете му прилику да промени понашање.
Уколико дете не престане, мирно примените најављене последице, без љутње, и честитајте себи – то није лако!
Уколико дете престане са непримереним понашањем, обаспите га похвалама. Тако стварате позитивну повратну спрегу за своје дете. Мирно увођење највљених последица се показало као делотворан начин да деца науче шта се догађа када се лоше понашају.
Доследност је кључни фактор у позитивном родитељству и зато је истрајност у спровођењу најављених последица важна. Али је једнако важно да последице буду буду реалистичне. На пример, тинејџеру можете одузети телефон на сат времена, али би одузимање телефона на недељу дана могло бити тешко изводљиво.
Интеракција са старијом децом (тинејџерима)
Попут деце млађег узраста, и тинејџери траже похвалу и желе да други о њима имају добро мишљење. Време „један-на-један“ им је још увек важно. Они воле када са њима плешете по соби или разговарате о њиховом омиљеном певачу. Можда то не показују увек, али то је истина. Такође, ово је делотворан начин да градите однос на начин који њима одговара.
Kада дефинишете очекивања, замолите их да помогну у прецизирању одређених правила. Седите са њима и покушајте да се договорите око породичних правила. Они вам могу помоћи и у одлучивању о томе које ће бити последице неприхватљивог понашања. Укљученост у тај процес помаже им да схвате да ви верујете како они постају самосталне личности.
Мирела Хаџибрахимовић, психолошкиња
-1774212255398.png%3Fprefix%3Dlogo-skole%252F07109946&w=3840&q=75)