Полазак у школу

 

     Полазак у школу је један од најважнијих дана у животу детета и целе породице. Том догађају радују се деца, родитељи, родбина и пријатељи и учитељи који жељно ишчекују своје нове ђаке.

 

Polazak u skolu

 

     За полазак детета у 1. разред није предуслов да дете зна да чита и пише. Много је важније да ли је дететов говорни развој на потребном нивоу за усвајање писмености и каква је мотивација детета за учење читања и писања.

     Обично се захтева да дете ради по темпу који  се од њега тражи. То се односи на одлагање својих потреба, концентрацију, пажњу, памћење, рад по упутству као и изношење свог мишљења. Потребно је код детета развити моћ опажања, дружења са осталом децом као и значај игре.

     Да ли је дете способно за полазак у школу процењује психолог или педагог школе на матерњем језику детета, применом стандардних поступака и инструмената, препоручених од надлежног завода, односно овлашћене стручне организације.

     Школа представља велику промену за дете, али и за целу породицу. Дете улази у нови свет у знања и навикава се да дели пажњу одраслих са другом децом. Успоставља нове односе, учи се правилној комуникацији и поштовању правила понашања у школи.

 

     Шта је најважније знати пред полазак детета у први разред?

    *Школа јесте прелазак у „нов свет”, али се та промена дешава постепено, а не нагло. Дететуу треба оставити времена да се овој промени прилагоди. Нови ритам дана, другачије вршњачко окружење, формирање новог појма обавеза - важни су саставни елементи адаптације на школу, али не треба од детета очекивати да их усвоји одмах. Понекад је потребно да протекне цео први разред да би се адаптација сматрала завршеном.

      *Не треба плашити дете школом и захтевати да у клупи седи мирно, да увек слуша учитељицу, да не устаје усред часа. Дете ће на основу става који заузме учитељица, као и тога како се понашају друга деца, разумети шта се од њега очекује и усвојити пожељени образац понашања.

    *Уместо улепшавања:"У школи ће ти бити дивно, стећи ћеш много другова…" или оних реченица које показују другу крајност: "Сада треба само да учиш" или "Лако је теби", детету треба понудити реалну слику школе. Односно, рећи му да школа јесте место где ће стећи много нових другова, да ће нека од тих пријатељстава можда трајати заувек, да ће доживети много прекрасних искустава али да школа подразумева и одређене обавезе које му можда неће пријати али ће се од њега очекивати да их извршава.

      *Детету треба пружити подршку. Потребно је да дете од родитеља чује: “Бићу уз тебе шта год да се догоди”, или: ”Учинићу све да ти школа буде што мање напор а што више задовољство”, “Полазак у школу је важан показатељ да си још више порастао, и ја се томе радујем”. На овај начин, осим подршке, учвршћује се дететово самопоуздање, које јје од круцијалне важности за цели период школовања.

     *Важно је пратити дететова расположења, знати како се осећа и шта таква расположења изазива, а затим му помоћи да променом свог доживљаја новог света у коме се нашао, своја осећања учини пријатним.

     *Не треба оптерећивати дете бројним ваннаставним активностима. Уколико је дете имало неку активност пре школе, она сада може бити задржана али није препоручљиво да се поласком у основну школу, детету намећу још неке велике променеу или обавезе. Боље је сачекати следећи разред, па одлуку о евентуалној ваннаставној активности донети, наравно, у сарадњи са дететом.

     *Од самог почетка треба усмеравати дете да своје задатке обавља самостално. Домаће задатке не треба радити уместо детета. Важно је да дете од првог дана ствара радне навике. Треба му помоћи да формира свакодневни план рада са што прецизнијом сатницом која предвиђа школске обавезе али и ваншколске активности (на пример, тренинзи или рођенданске прославе).

     *Разговарати са детеом о свему што је доживело у школи. Нека од конкретних питања у разговору могу бити: Који час је данас био најлошији? Који час је био најбољи? Шта је најзанимљивије што си данас од учитељице чуо? Са ким си био на великом одмору? Са ким си се данас највише смјеао?... Притом, треба доследно инсистирати на одговору и бити стрпљив будући да ће детету И овакав начин комуникације бити нов.

     *Никад не треба заборавити да је УЧЕНИК и даље ДЕТЕ. Само зато што је пошло у школу, код детета неће нестати потреба за игром или играчкама, нити за родитељском пажњом. Зато, и када у школи није показло сјајно понашање или добило највише оцене, уместо грдње или критике, детету треба показати исправно, пожељно понашање како би се нежељене појаве из корена промениле.

Thursday the 1st. | © Сва права задржана 2014 | Основна школа „Кнезова Рашковића“ Божетићи | Вебсајт израдио Александар Мутавџић